Prehrambena Industrija - Srbija

Znaćemo tačan sastav namirnica

Srbija će uskoro dobiti novi pravilnik o zdravstvenim i nutritivnim izjavama na namirnicama, kojim se se uvesti preciznija pravila i ova oblast uskladiti sa EU.

"Donošenjem pravilnika dobićemo autorizovane zdravstvene izjave koje proističu iz međunarodnog evropskog i naucnog konsenzusa, iz evaluacija koja je radila evropska agencija za bezbednost hrane EFSA", izjavio je predsednik radne grupe za izradu tog propisa Ivan Stanković.

Zdravstvenim izjavama se sugeriše da namirnica ima pozitivne efekte na zdravlje, a nutritivne izjave daju informaciju o visokom ili niskom sadržaju određenih sastojaka, poput vitamina ili soli.

Pravilnik je u završnoj fazi izrade, a pre konačnog donošenja on će biti stavljen na javnu raspravu da bi stručna javnost imala priliku da dostavi komentare i poboljša tekst, izjavio je Stanković, a preneo portal EurAktiv Srbija.

Kako je naveo, proizvođači će moći da postavljaju samo one zdravstvene izjave koje se nalaze na listi odobrenih, koju će Srbija preuzeti od EU, a mehanizam za dopunjavanje ove liste biće utvrđen Pravilnikom i na njemu se još radi.

Predstavnica Zavoda za javno zdravlje Hrvatske Lea Polak rekla je da je u Hrvatskoj dosta nutritivnih i zdravstvenih izjava moralo da bude promenjeno, i preporučila proizvođačima u Srbiji da se što pre usklade sa propisima EU.

U EU su 2012. na osnovu prijava 44.000 zdravstvene tvrdnje, koje su na osnovu sadržaja svedene na 4.600, odobreno 222 kojom je obuhvaćeno
500 tvrdnji sa početne liste.

Među zabranjenim tvrdnjama nalaze se i neke koje se i dalje mogu videti na proizvodima u Srbiji, poput toga da 28 grama badema dnevno doprinosi održanju zdravog nivoa holesterola i zdravlja srca, što po mišljenju EFSA nije u dovoljnoj meri dokazano.

Na nekim proizvodima, kao što je žitarica ovas, često se mogu videti tvrdnje o blagotvornim efektima na zdravlje, a u EU se među dozvoljenim tvrdnjama našla da beta glukan iz ovsa smanjuje holesterol, a zabranjena je izjava o tome da ovas doprinosi smanjenju nivoa glukoze u krvi.

Novi pravilnik će uvesti jasna pravila u vezi sa nutritivnim izjavama tako što će se tačno znati koliki udeo određene materije poput vitamina ili masnoće mora biti da bi se navelo da je taj proizvod bogat ili siromašan tom materijom, kao i koliko kalorija može imati proizvod da bi se navelo da je niskoenergetski.

Oznaku niska kalorijska vrednost moći će da ponese samo proizvod koji ima do 40 kalorija po 100 grama čvrste hrane ili 20 kalorija na 100 militara tečnosti, a da bi se navelo da je namirnica izvor proteina potrebno je da najmanje 12 odsto kalorija dolazi iz proteina.

Sa druge strane, neće biti moguće napisati da proizvod ne sadrži dodate šećere ukoliko je u njega dodat zaslađivač ili bilo koji drugi sastojak radi postizanja slađeg ukusa. Kompletna lista može se naći na sajtu Evropske komisije.